Zaplovila sam...
dobrevesti | 11 Februar, 2011 21:50Moj prvi tekst, pod naslovom "Kakav ćemo trag u vremenu ostaviti", na mom sopstvenom blogu (Kuća dobrih vesti), bio je osećaj kao da sam se bacila u uzburkano, nepredvidivo more, pravo na prsa (naravno propraćeno izbijanjem vazduha iz istih). Sve to bilo je protkano iskrenim uzbudjenjem, tremom, očekivanjima "nečega", ne znam tačno čega, što bi, možda moglo da izroni iz tih nepreglednih okeanskih internet dubina. Sva ta neobjašnjiva uznemirenost nije mi davala mira, niti pružala mogućnost da te noći uobičajeno mirno zaspim.
Prosto da ne verujem, posle hiljada tekstova napisanih i objavljenih tokom gotovo dve i po decenije mog prethodnog novinarskog života. Medjutim, ne i čudno, s obzirom da su moja stidljivo otškrinuta vrata u, za mene do sada nepoznati svet zajednice blogera (hrabrih ljudi), usledila posle pune tri godine upornih ubedjivanja mog prijatelja i vrsnog poznavaoca internet stvarnosti, ali i budućnosti.
Sve me je to podsetilo na jednu poruku zapisanu u "Priručniku za ratnika svetlosti" Paula Koelja, čije stranice ponekad nasumice, po trenutnom osećaju (intuiciji) otvaram, tražeći u "knjizi odgovore" na mnoga neizgovorena pitanja.
U njoj piše - "Ratnik svetlosti posmatra dva stuba što uokviruju vrata koja namerava da otvori. Jedan se zove Strah, drugi Želja. Ratnik gleda stub Straha na kojem piše: 'Stupićeš u jedan nepoznat i opasan svet, gde ti sve ono što si do sada naučio neće ništa vredeti'. Zatim skreće pogled na stub Želje, gde stoji zapisano: 'Izaći ćeš iz jednog poznatog sveta, koji čuva stvari koje si oduvek želeo i za koje se se toliko borio'".
"Ratnik se smeši - jer nema ničeg što ga plaši, i ničeg što ga sputava. S pouzdanjem čoveka koji zna šta hoće, otvara vrata".
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. vos | 10/23,2011 at 00:09
fantasticno, pravi biser, komentar je napisan na kraju poslednjeg teksta