HRABROST
dobrevesti | 14 Septembar, 2011 11:10
Hrabrost je slediti svoje snove, tek sada znam koliko je to velika istina. Izboriti se sa svojim unutrašnjim nemirima, lutanjima, krivudanjima, oklevanjima, lenjošću i još ko zna sve čim, dug je to put u kome je uvek samo važno učiniti taj prvi, ogroman korak i zaputiti se. Ostalo će, uz Božju pomoć i vodjstvo Andjela čuvara, nadam se biti daleko lakše. Samo taj prvi korak, molim te dogodi se, Bože pomozi mi da savladam svoje unutrašnje nesavršenosti, sve svoje grešnosti. Molim Te pomozi, molim te sa velikim «M». I opet i uvek Hvala Ti mili moj tvorče i spasitelju celoga sveta i moje male malenkosti.
Tim putem do Tebe želim da hodim, bez zastoja, bez nepotrebnih vrludanja, skretanja, pomozi mi, molim Ti se. Pokazati svetu kolika je snaga dobra, milijardama puta veća od one druge krajnosti kojoj ni ime ne želim da izgovorim. Jer mi smo obe te polovine i u nama je neprekidna borba i potraga za svrhom postojanja, za prevagom jednog ili drugog - smisla ili besmisla. Izbor je naš.
Sanjam neki bolji svet i bolje ljude, a za to se treba boriti, zajednički. Hrabro, bez zastoja, jer svaka je jedinka na ovoj Planeti važna. To je smisao i ideja vodilja koju sledim i molim se Bogu da mi u tome pomogne. Smognimo hrabrosti što je moguće nas više, da kažemo NE svojim slabostima, izborimo se sami sa sobom, jer to je borba najveća. Da sveti Georgije ubija aždahu, dobro je poznato, ali da li smo i mi sami spremni da savladamo svoju neman, svoje grehe i slabosti, e to je bitka neprekidna, ali jedina koja vodi do smisla našeg postojanja – postizanja svog unutrašnjeg mira. Neprekidno brušenje, kao brušenje najfinijeg dijamanta predstavlja stalni mukotrpni rad na sebi, oslobadjanje od svojih loših osobina, gordosti, ljubomore, zavisti, srebroljublja, stomakougadjanja, ugadjanja, lenjosti i mnogih drugih neznanja.
Spoznati svoj životni put i krenuti stazom njegovog ostvarenja, sigurno je vezano za mnoge druge puteve i staze. Jer svaki pojedinac je važan, svaki nemir remeti opštu ravnotežu. Svako živo biće na ovoj planeti teži svom spasenju i svi nastojimo, makar i nesvesno, da se vratimo svome tvorcu, samo su naši putevi do njega različiti. Zato ne treba gledati u «komšijsko dvorište» i suditi, to nije nama dato, već samo raditi na sebi, pa će i u našem okruženju biti bolje. Samo treba neprekidno raditi na savladavanju svojih slabosti i ne tražiti u drugima uzrok svojih problema, jer oni su uvek u nama, bili toga mi svesni ili ne. Kada bi iskreno sebe u ogledalu pogledali, ili zavirili u najskrivenije kutke svoje duše, shvatili bismo da je problem uvek u nama samima, a ne u nekom bezimenom izgovoru. Oprosti mi Bože na mojim slabostima i pomozi mi da se podignem, po ko zna koji put. Jer nije važno ako si pao, važno je uvek i iznova ustajati, jer sve ono što nas ne ubije, to nas sigurno ojača.
Uvek i uvek ponovo ustajati i koračati dalje, dokaz je da smo nešto naučili i ojačali, za svaki sledeći korak. Hajde da zajednički, jedni drugima pomognemo da ponovo ustanemo i to svoje iskustvo podizanja i koračanja podelimo sa drugima. Jer naše je samo ono što drugima damo, rekao je neko jednom ovu mudru i divnu misao. Naravno, treba uvek početi od sebe i svog primera, jer ako želimo da nas neko uvažava i ozbiljno shvata onda ono što govorimo i mislimo moramo i da živimo.
Ja moj život želim da posvetim udelu u stvaranju bolje sadašnjosti, jer mi drugo vreme osim ovog sada nemamo. Bar ne u ovom životu. Zato hajde da ne čekamo šta će država ili neko drugi uraditi za nas, hajdemo hrabro da smislimo svaki dan kako ćemo nekome pomoći da i on danas živi bar malo bolje nego juče. Ulepšajmo svojim dobrim delima i nekim gestom pažnje nekome upravo ovaj dan. Ne mora to biti davanje novca, koga i sami često nemamo dovoljno, ali pružimo ljudima koje susrećemo bar osmeh, a ne natmureno lice, pomozimo onome kome je to potrebno da predje sigurno ulicu, osvrnimo se oko sebe i naći ćemo hiljadu načina da nekome pomognemo i sam naš dan biće nam time lepši. Utrkujmo se u dobru, ustanimo i ustupimo starijim ljudima, trudnicama, deci i bolesnima mesto u gradskom prevozu, vidimo da li u našem komšiluku i ulici ima nekog kome možemo da pomognemo tako što ćemo otići da mu nešto kupimo u samoposlugu, lekove u apoteku, ako nema dovoljno novca, namažimo mu hleb paštetom ili pekmezom, koga obično u kući imamo i odnesimo mu da to pojede. Primera za pružanje ruke pomoći nekome je bezbroj, a pročitala sam negde, da ako ti Bog ovog dana ne stvori mogućnost da nekome pomogneš, ili je nisi uočio, onda to učini sam. Sigurno će ti se neka prilika za to ukazati.
Evo, ja uskoro pokrećem izdavanje novina na internetu koje će se baviti pomaganjem ljudima, na razne načine. Pozvaću i Vas da u tome učestvujete svojim idejama, pričama i predlozima. Udružimo snage, ne čekajmo institucije i druge već sami počnimo da malim stvarima i uvek velikim dobrim delima učinimo ovaj svet boljim. Hrabro, krenimo napred, zajedno. Voli Vas Vaša Agneza.
U Beogradu, 14. 09. 2011.
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (6).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. lora1 | 09/14,2011 at 11:44
...nastavi na putu ka istini!!!
divan post!
2. sanjarenja56 | 09/14,2011 at 14:12
Pogledaj link koji mi je lora1 ostavila. Uklapa se s tvojim manifestom.
Svakog dana bar jednoj osobi možemo ulepšati život..ili upropastiti. Biram prvo. Mnogi ovde izabraće prvi izbor.
3. razmisljanka | 09/14,2011 at 18:21
Treba činiti dobro da pomogneš i da usrećiš i one koje znaš, i one koje ne znaš, a da zauzvrat ništa ne očekuješ. Lepo!
4. lloreta | 09/14,2011 at 18:27
Мој посао је стално давање. Већ помажем многој деци за лепшу сутрашњицу.
Пример: дошла ми мајка данас из Ковачице, самохрана, нигде не ради иде у надницу, ситна ,скрхана болом и немаштином, детету би да обезбеди бољи живот.
Одмах сам реаговала дете уписала код нас у школу, нашла фирму која ће да га стипендира, нашла му место у дому ученика. Ученику ће фирма плаћати дом, и давати на руке за џепарац + маркицу за превоз, а кад заврши чека га сигуран попсао.
И зар може та мајка пожелети нешто лепше. Отишла је озарена, са искром среће у оку. Заборавила је да каже хвала.
Не замерам, од среће се изгубила, знам, доћиће она, само због тога, сигурна сам
А ја, ја сам срећна што сам опет неком помогла, некоме коме то треба.
Тако сваки дан.
Не кажем, не може тако свако, али бар неке мале ствари које живот чине. Најлепши ми је дан кад усрећим некога.
Поздрав.
5. dobrevesti | 09/14,2011 at 18:29
Hvala na lepim željama, mislima i preporukama. Zajedno smo mnogo jači.
6. vos | 10/23,2011 at 00:12
fantasticno, pravi biser, komentar je napisan na kraju poslednjeg teksta